Македонски романи за руске читаоце

Македонски романи за руске читаоце

Вредност словенских књижевности на почетку сусрета означио је главни уредник београдске издавачке куће Архипелаг Гојко Божовић.

После 1989. године словенски свет су обухватиле драматичке политичке, историчке и друштвене промене. Неке земље су промениле своје границе, неке су захваћене историјским променама које су биле врло драматичне. Све словенске земље су ушли у неку форму транзиције. Сада, када читамо романе из едиције „Сто словенских романа“, ми видимо колико је у тим романима уписано не само врхунско књижевно умеће него и врло важно искуство које је много у чему заједничко. Отуда можемо рећи једну врсту начинског оквира едиције „Сто словенских романа“ обликује распон између историје и транзиције. Најбољи савремени словенски роман се показује као изузетно моћно средство за разумевање најактуелнијих и најизазовнијих процеса нашега тренутка. Отуда тај роман јесте изазован. Он подстиче расправу и разговор. Искуство показује да то је не само антологија словенског романа него истовремено и моћи начин да се разумеју прилике у којима се одвијају актуелни процеси у словенским земљама. И мени је драго што читаоци то препознају.

На седници је била представљена између осталог и македонска књижевност. О развоју романа у Македонији говорила је преводилац Олга Пањкина.

Треба рећи да се македонски роман као жанр појавио доста касно. Као прва ласта може да се сматра "Село иза седам јасенова" Славка Јаневског, објављен 1952. године. Али, без обзира на то, за нешто више од 60 година македонски роман је прошао све фазе свог развоја, избио напред, и тренутно се већ уклопио у европске токове. О томе сведочи и чињеница да македонски аутори већ добијају престижне међународне награде и признања у балканском и европском контексту. На пример, Венко Андоновски је за свој роман "Пупак земље" добио још 2001. године награду Балканика, а млади писци Гоце Смилевски и Лидија Димковска добили су књижевне награде ЕУ. Треба рећи да је роман жив жанр који се развија у наше време. У Македонији он се развија врло успешно и плодотворно. Управо полазећи од тога, ми смо одлучили да представимо руским читаоцима дела македонских романсијера.

У наставку свог излагања Олга Пањкина је детаљније говорила о томе које су македонске књиге изашле у серији Сто словенских романа.

Драго ми је што је у руском преводу већ изашао роман Оливере Николове Етиде о ибн Пајку. Јунак ове књиге преживљава три варијанте свог живота под разним именима. Аутор покреће питање какав пут може да одабере човек у свом животу, зависи ли то од околности или од његовог личног избора. И без обзира на то што се радња одвија у време турског ропства, сматрам ову књигу врло савременом. Посебно ми је драго што могу данас да представим роман Ермиса Лафазановског Храпешко, којим започиње серија Македонски роман 21. века. Лафазановски је познат руском читаоцу по својим приповеткама. Књижевни критичари Македоније су једнодушно високо оценили његово стваралаштво и сматрају га једним од најталентованијих писаца у земљи. Јунак романа је човек по имену Храпешко. Етимологија ове речи означава ружног човека малог раста. То је виноградар са периферије Скопља, он живи средином 19. века. Игром случаја наш јунак се нађе у Западној Европи где се заинтересује за занат необичан за Македонију – израду стакла, тачније постаје стаклодувач. Аутор покреће проблем ствараоца, његовог свакодневног живота, његових уметничких тежњи. То је путопис човека који путује кроз Швајцарску, Италију, Аустрију, Турску, Сирију, Египат. Полази му за руком да посети невиђена места, чак да стигне на Месец, путује у прошлост и будућност. Необично је разноврстан и језик романа. То је и језик улице, и префињени, научни, понекад и псеудонаучни језик, као и језик уметничке елите тог доба. При томе Храпешко је истовремено и роман и пародија на роман. Он пружа могућност читаоцу да сам одабере како да се према њему односи. И мени се чини да ће роман Храпешко бити занимљив за руског читаоца.

На крају је Олга Пањкина истакла да је добила писмо од министра културе Републике Македоније Јелизавете Канчевске-Милевске. У њему се, између осталог, каже:

Радујем се иницијативи Библиотеке стране књижевности да представи роман Лафазановског на сајму књига и конгресу преводилаца у Москви. Веома је важно што је издавачка кућа Рудомино видела реалну књижевну вредност романа овог писца који је добио неколико престижних награда у Македонији и решила да га преведе на руски.


 

© Македонский культурный центр